НОВОСТИ   ЭНЦИКЛОПЕДИЯ   ЛЕГЕНДЫ И МИФЫ   СКАЗКИ   КАРТА САЙТА   ССЫЛКИ  






предыдущая главасодержаниеследующая глава

160. Федор Тугарин и Анастасия Прекрасная

Жив сабе царь да царица, и быв у их адин сын па имени Федар, па празванию Тугарин, и три дачки. Ти1 мала, ти богата яны жили, во и умирають, да и приказують сыну свайму, штоб ён пааддавав сястёр сваих замуж за первых жанихов. Прашов год, як царь да царица памерли. Во в адин день схватилась буря, завеяв Ветяр - так што боже сохрани! Як толька Ветяр далятев да крыльца, и затихло все. Во Ветяр и кажа Федару Тугарину: "Аддай за мене старшаю сваю сястру, а як не аддаш, я тваю хату перевярну и тябе убью!" Ён вывев сястру на крыльцо: як ухватило яё, як заревло да загуло - не знать, куда яна и делась! На третий год Федар аддав такжа средняю сваю сястру в замужство Граду, а на чатвертый и меньшую - Грому.

1 (Вместо: чи.)

Пааддававши замуж сястёр, Федар Тугарин пашов странствавать. Ишов, ишов, аж глядить: ляжить рать-сила пабитая. Ён и спрашивая: "А хто тутачка есть живый, скажи, хто пабив сюю рать?" Во абазвався адин голас и кажа: "Падай вады напиться". Ён падав; той раненый и гавбря: "Иди папитай1 у другой рати". Ён пашов и убачив другую рать-силу пабитую, спрасив у той, хто яё пабив. Тут голас сказав, штоб ён ишов дальше и спрасив у третьей. Як дайшов ён да етай рати и спрасив, тут голас сказав яму, што усе три рати пабедила Анастасия Прекрасная, а сама яна тяперь в шатре аддыхая. Федар паехав. Приехавши да шатра, привязав каня и, вашедши в палату, лёг сбоку. Анастасия Прекрасная праснулась и, разбудивши Тугарина, кажа: "А што, ти будим биться, ти мириться?" Ен кажа: "Кали наши кони стануть биться, тагда и мы будим". Во яны спустили сваих каней, Кони панюхались и стали лизать адин другого, а воупасли2 начали пастись. Дак3 Анастасия Прекрасная и кажа Федару Тугарину: "Будь ты мне муж, а я тябе жана". И, наседавши на каней, наехали дамов. Живуть сабе да паживають Федар и Анастасия, як галубкй.

1 (Спроси.)

2 (После.)

3 (Итак.)

Во раз Анастасии захателась наехать на ахоту; сабравшись, яна кажа мужу свайму: "Усюды1 хади па майму дому, толька не иди туда, где дверь лычком завязана и глинаю залеплена!" Там висев Змей, який хатев силаю взять за сабе замуж Анастасию; яна яго пабедила и навесила за рябро. Як наехала Анастасия на ахоту, Федар усюды хадив, усе разглядав, а дале не втерпев и пашов, куда яму не вялела жана яго. Глядить, аж там виситъ Змей на дном2 рябре. Убачивши Федара, ён кажа: "А, здрастуй, храбрый Федар Тугарин! Пасаби мини трошки"3. Ён пасабив. "Ящё!" Ён и ящё. "Ящё!" Ён и ящё. Во Змей знявся с крюка, палятев да и кажа: "Спасиба ж тябе, я тябе в великой пригоде знадоблюсь". Пустивши Змея на волю, Федар адумавсь да и кажа: "Рассердится на мене тяперь жана!" Падумавши так, ён узяв да и пашов из жаниного дому.

1 (Всюду.)

2 (На одном.)

3 (Немножко.)

Ишов Федар да ишов, глядить - аж стаить дом. Ён, падашовши к таму дому, приходя к дверям да и кажа: "Господи Иисусе Христе, сыне божий, памилуй нас грешных!" Женский голас из светлицы яму атвечая: "Кали добрый - явися, а кали ледачий - прахом возьмися!" Федар входя в светлицу, глядить, аж там яго сястра. Убачивши брата, яна яму кажа: "Чаго ты, братику, пришов? Мой муж - Ветяр; будя беда!" А дале взяла яго да и схавала1. Во лятить Ветяр; улятевши в хату, кажа: "Фу, Русь-кость пахня!" Жонка яму гаворя: "Вы лятали па Руси и набрались русского духу!" А дале: "Што, - кажа, - якбы мой брат приехав?" - "А што ж, - кажа Ветяр, - мы б пили, ели да гуляли!" Яна кажа: "Я вам яго преставлю", - пашла и вывела брата. Ветяр, пабачивши Тугарина, став рад; стали пить, да гулять, да добры мысли мать; гуляли усю неделю. А дале Федар, папращавшись, пашов да другой сястры, што була замужем за Градом. Федар рассказував зятям сваим и сястрам, як ён нажив сабе жану да безумием патеряв. Ён знав, што Змей, як ён адпустив яго, схватил изненацку2 Анастасию и унёс у сваю берлогу.

1 (Спрятала.)

2 (Невзначай.)

Пабывши у двух сястёр, Тугарин ишов да третьей. На дароге яго застигла ночь, а ион ящё не вышав из дремучаго лесу, па якому яму треба было идти. Ён падумав-падумав, да и аставсь начевать в лесу подле крыницы1. На другий день ён толька што праснувся, аж иде Анастасия Прекрасная па ваду в крыницу. Як пабачили яны адин другога - возрадувались. Яна рассказала яму, што Змей ухватив яё на ахоте и принёс яё в етат лес и што тут яны живуть. Пагаваривши, яны сели на каней да и давай утякать2. Як ета все тварилась, Змей, муж Анастасии, быв на ахоте; конь пад ним спатшувся. Ен спрашивая яго: "Чаго ты спаткнувся, коню мой милый?" - "Як же мини не спатыкаться, - кажа конь, - Анастасия утякла с Федаром Тугарином". - "Щто ж, ти можем мы их дагнать?" - гаворя Змей. Конь кажа: "Можем пшаницы нажать, намалатить, наесть и дагнать". Ета все сделавши, паехали яны даганять Федара и Анастасию. Як толька Змей пабачив их, став кричать, штоб стали; а яны всё сабе едуть. Змей рассердився да як припудя3 каня, и дагнав бегляцов, да и кажа Федару: "Я табе кричав, штоб ты астанавився; я б табе прастив. Ты мене не паслухав, так от табе!" Взяв да и убив Тугарина и, взявши Анастасию, паехав дамов.

1 (Колодца.)

2 (Убегать.)

3 (Погнал.)

Зятья Федаравы, узнавши, што Змей яго убив, палятели, дастали цялющей и живущей вады и, прилятевши, исцялили и оживили Тугарина. Аживши, Федар кажа зятям сваим: "Фу, как я заснув!" Яны кажуть яму: "Заснув бы навеки, кали б не мы!" Ён их паблагадарив да и пашов изнов да крыницы, где бачив Анастасию. Глядить, аж яна иде па ваду; як убачила Федара, возрадувалась. Во ён и став прасить яё, штоб яна выпытала у Змея: где можно дастать такога каня, штоб яд яго утекти, и где яго смерть? Анастасия абещала яму ета и, набравши вады, пашла дадому; а Змей быв на ахоте. Анастасия пашла дамов, пагаваривши с Федарам; а ён астався у крыницы дажидаться, што яму скажа яго любезная.

Во еде Змей з ахоты. Анастасия вышла яму навстречу, взяла каня за узду и увела в канюшню и, пришедши в хату, стала целавать и милавать Змея, а дале и кажа: "Який у вас коня скорый! Ти можна где-нибудь дастать такога другога каня, штоб ад вашего утёк?" Змей разнежився ад ласак Анастасии, бо яна яго никали не ласкала, савсем забывся да и признавая на сваю беду. "Есть, - гаворя, - а дна баба, у каторай двенадцать кабылиц, и як дастать ад тых кабылиц каня, то той майго перегоня; толька трудна дастать у той бабы, бо яна таго, хто сяго хоча, нанимая на три дни стярегти кабылиц, а як толька стораж засне (бо баба дае всякаму соннае зелье) - кабылицы утякуть. Во баба сама их найдя, а сторажу здяре з спины паласу да и прагоня". Анастасия, приласкавшись, гавбря Змею: "А где твая смерть?" Ён кажа: "Есть на остраве камень, а в том камне заяц, а в том зайце вутка, а в той вутке яйцо, в том яйце жавток, а в том жавтке каменёк: то мая смерть!" Выпытавши всё ета, Анастасия пересказала Федару. Ён рассказав зятям; во яны палятели шукать1 таго камня, а сам Тугарин пашов да бабы даставать каня.

1 (Искать.)

Иде да иде Федар, аж вавки1 бьються за кости. Ён им падялив; яны яму паблагадарили и сказали, што будуть яму в великой пригоде. Иде Федар да иде, аж пчолы бьються за мед. Ён им падялив; яны яго паблагадарили и абещали то ж. Дале ён убачив, што раки бьються за икру. Ён им падялив; яны яму абещали то ж, што вавки и пчолы. Ишовши ти мала, ти багата, Федар приходя к хате, а в той хате жила баба, у якой были двенадцать кабылиц. Вашбвши у хату и пазда-ровавшись з бабою, Тугарин став яё прасить, штоб яна приняла яго стяречь кабылиц. Баба и кажа яму: "Што ж ты вазьмешь з мене?" Ен кажа: "Аднаго жеребчика". Баба кажа: "Кали устярежешь три дни, то добре!" Ён сагласився.

1 (Волки.)

На другий день Федар устав, умывся, богу памалився да и пагнав кабылиц на луг. Баба дала яму на снеданье пиражок, а в том пиражку соннае зелье. Тугарин, пригнавши кабылиц на луг, разпустив их пастись, а сам став ести пиражок, што дала яму баба. Як паедав ён таго пиражка, и заснув, и спав два дни, а кабылицы далеко парасходились. На третий день Федара штось1 начало кусать; ён праснувся, глядить, аж то тые раки, што ён им икру падялив. Во яны и кажуть яму: "Вставай да шукай кабылиц, а то приде баба, буде тябе беда!" Ен стрепянувся да и хатев шукать кабылиц; глядить, аж тые вавки, што ён им падялив кости, и тыя пчолы, што ён падялив им мед, жануть2 кабылиц. Тугарин, пабачивши их, возрадувався, паблагадарив раков, пчол и вавков да и пагнав кабылиц дадому. Баба, убачивши, што Федар жане кабылиц, вышла яму навстречу да и кажа: "Счастлив жа ты, што устярег, а то была б тябе беда!" А дале привяла яго у хату, дала яму есть, а сама пашла у канюшню да кабылиц. Федар ти ев, ти не ев, встав да и пашов и, пришовши да канюшни, так што баба яго не бачила, став падслухать, што баба будя рабить. Яна взяла жалезный прут, стала бить кабылиц, приказывать, штоб усе яны дазавтра3 привяли па жеребёнку, а самая лучшая штоб привяла каростливага, штоб Тугарин не узнав, где лучший. ЁН, выслушавши все ета, пашов у хату и лёг спать.

1 (Что-то.)

2 (Гонят.)

3 (До завтрева.)

Уставши назавтра рана, Федар став требовать у бабы платы; яна павяла яго в канюшню и наказывая жеребят, што ночью привяли кабылицы, да и кажа: "Выбирай любога!" Федар, узнавши таго канька, павёв; во ён и кажа Тугарину чалавечаским голасам: "Дай мини три зари напастись на расе, тагда павядеш!" Федар сагласився. Як папасся той канёк день, став насить вполдерева, на другий день наверх дерева, на третий па паднебесью, да такий став красивый, што и узнать нельзя. Севши на таго каня, Федар паехав да зятьёв. Яны яму дали каменёк, што дастали на остраве.

Взявши яго, ён паехав в той лес, где жила Анастасия. Приехавши в лес, ён паехав и став дажидацца яё у крыницы. Ти мала, ти багата ждавши, глядить, аж Анастасия бяжить па ваду. Ён яё узяв, насадив на каня и як ударить яго па крутым бедрам, конь панёс наверх дерева. Змей, бывши на ахоте, убачив, што Анастасия утякая, ударив и свайго каня и палятев даганять; яго конь лятить паверх дерева да и кажа: "Дагнать мы дагоним, бо у Тугарина мой меньший брат, да Анастасии не атымеш!" Як толька Змей став даганять Тугарина, ён кинув каменёк и папав яму в лоб. Змей упав и прапав; а Федар Тугарин и Анастасия Прекрасная даехали благапалучна да свайго двара, стали жить да наживать да добры мысли мать, да и тяперь сабе живуть. Я у гостях у их быв, медвино пив; у роти не было, а толька па бараде тякло.


предыдущая главасодержаниеследующая глава










© Злыгостев А. С., дизайн, подборка материалов, оцифровка, статьи, разработка ПО 2001–2019
При использовании материалов проекта (в рамках допустимых законодательством РФ) активная ссылка на страницу первоисточник обязательна:
http://skazka.mifolog.ru/ 'Сказки народов мира'
Яндекс.Метрика Рейтинг@Mail.ru
Поможем с курсовой, контрольной, дипломной
1500+ квалифицированных специалистов готовы вам помочь